Svaka cast,zalim sto iole dostojanstveni ljudi ne vladaju ovom zemljom vec 'negatiovna selekcija',od komunizma negovana jos i sudi i presudjuje...
Djordje svaka cast !!!

Vukadinovic je u pravu sto se tice zapadnih zemalja i snishodljivosti nase aktuelne vlasti, ali to ne oslobadja Crnu Goru od ogromne odgovornosti za ovaj bezumni cin priznavanja Kosova, jer time negiraju i sami sebe i svoje postojanje. Bio je to tezak cin izdaje i noz u ledja Srbiji, sto ce generacije pamtiti. Trebalo je primeniti i mnogo teze mere.

I ono što možda nedostaje ovom tekstu...osvrt na odgovornost jednog od glavnih aktera ove igre sa Crnom Gorom, našeg predsednika Tadića. Sad kažu kako će u buduće vlast u Podgorici nazivati "režim u Podgorici" ili "režim Mila Djukanovića". Slažem se, to je prikladan naziv, ali nije otkriće tople vode. Režim ne postaje "režim" preko noći...on se stvara, gradi u procesu. Odgovornost Tadića kao najeksponiranijeg u saradnji sa ovim režimom je jednostavno potreba i stvar političke kulture. E sad koliko ko ima kulture a koliko interesa i koliko je to dvoje suprostavljeno - o tom potom, što bi rekli.

Sve je apsolutno tako osim što je Tadićeva i Jeremićeva borba u UN samo foliranje kojim ova dvojca bacaju prašinu u oči javnosti Srbije. To ošto ova dvojca rade je spoljna politika za unutrašnju upotrebu.Koliko je predsedniku i predsednikovim ljudima stalo do Srbije pokazuje predlog Ustava Vojvodine iza koga stoji ustavobranitelj Bojan Pajtić, blizak saradnik g. Tadića. Ne treba ni zaboraviti da je Vuk Jeremić prilikom posete Crnoj Gori odbio da se sastane sa tamošnjim predstavnicima Srba. Uostalom zašto je predsednik odlučio da pribegne bezopasnom mišljenju MSP umesto efikasnije tužbe?

Svaka čast gospodine Vukadinoviću.

Priznajem da je moja prva reakcija na potez crnogorske vlade bila takva da sam poželeo prekid svih odnosa sa Crnom Gorom, iz jednog jedinog razloga, a to je što sam mislio da nam se može. Međutim, istovremeno vraćanje naših ambasadora u zemlje koje su prve priznale Kosovo i koje su stvarni i glavni krivci za našu katastrofu, ne može da se protumači drugačije nego kao neprincipijelnost. Objašnjenje vlade o očiglednim razlikama u ponašanju prema zemljama koje su ranije priznale Kosovo i prema Crnoj Gori i Makedoniji, je najblaže rečeno smešno, i svodi se na to da su Crna Gora i Makedonija priznale Kosovo posle naše "velike pobede" u skupštini UN. Spineri u štabu DS su odnekud poverovali u zabludu da će traženje mišljenja o proglašavanju nezavisnosti Kosova, od Haškog suda, na neki način zaustaviti i uplaštiti one zemlje koje imaju nameru da priznaju Kosovo a to još nisu učinile. I tako, propade trud naših demokrata da pokažu domaćim biračima svoju brigu za Kosovo a ujedno definitivno skinu Kosovo sa njihovog dnevnog reda, predavajući ga u nadležnost Haškom sudu. Naravno, nisu objasnili zašto nisu proterali ambasadora Portugala, zemlje koja je isto priznala Kosovo. Elem, glavni krivci za ratove u bivšoj SFRJ, a to su pre svega zemlje EU sa SAD, su davno napisali priču o završetku nestabilnosti na Balkanu. Okosnica te priče je da je Srbija agresor, a ostali jadne i bespomoćne žrtve. Proterivanje Srba i nekažnjavanje zločina nad Srbima je po njima samo zaslužena kazna zbog velikosrpske agresije. Kosovo mora dobiti nezavisnost,AVNOJEVSKE granice su nepromenjive za sve osim za Srbiju. i to je kraj njihove priče. DS, nasuprot svim racionalnim argumentima priča priču o Srbiji u EU, gde će se lakše izboriti za Kosovo u sastavu Sbije. Narod, zaplašen devedesetim, i gladan kredita i novih kola, voli da poveruje u takve priče. I onda kada je sve lepo izvedeno stigne šamarčina od Mila i opet ogoli do kraja malo pre pomenutu priču. A to znači pre svega manje birača.